Bračna nevjera i ljubomora - prikaz slučaja i psihološka analiza

Share

psihoportal ljubomora danijela stojanovićPrilog o ljubomori i bračnoj nevjeri kroz primjer iz prakse, za PSIHOportal pripremila psihologinja Danijela Stojanović, klinički psiholog i geštalt i EMDR psihoterapeut

Kada je prvi put došao kod mene na konsultaciju, Dragan je bio veoma uznemiren.  Nedelju dana pre toga je saznao da njegova žena ima ljubavnika. Tih nedelju dana je, po njegovim rečima, bio najgori period u njegovom životu.

Do ovog saznanja je došao tako što je našao poruku  ljubavnika u njenom mobilnom telefonu. Telefon je proveravao jer mu se ženino ponašanje činilo čudnim u poslednje vreme.Njegova žena Violeta je počela da izlazi često sa svojim prijateljicama, vraćala se kasno kući, iznenada je počela da vodi mnogo računa o svom izgledu.

Dragan ima uspešan privatni posao, a Violeta, iako fakultetski obrazovana, ne radi. Dragan misli da je najbolje da se stara o kući i ćerci i sinu koji idu u osnovnu školu.Kada je pronašao ljubavnu poruku, izvršio je veliki pritisak na Violetu. Tražio je da mu ispriča sve detalje – kada i kako je to počelo, gde su se sastajali, kako su vodili ljubav, kakav je on ljubavnik.

Violeta je sve ispričala. Ljubavnika je upoznala  prethodnog leta na odmoru na koji je išla sa decom. Dragan je radio. Kod čoveka  koga je tada upoznala je privuklo najviše to što je bio šarmantan i što joj je posvećivao mnogo pažnje. Pored njega se osećala kao da je najlepša i najpoželjnija žena na svetu.Od kako je to ispričala mužu, njihov život je postao pakao. Iscrpljujući razgovori, plakanje, kajanje. Rekla je da je raskinula sa ljubavnikom i da joj je žao što se to desilo, da su joj najvažnija porodica i brak. Rekla je Draganu da ga voli i da ne zna šta joj je bilo kada se upustila u vanbračnu vezu.

Ono zbog čega je Dragan došao kod mene je bila velika ljubomora koju je osećao.  Iako je verovao Violeti da je iskrena u svojoj odluci da ostane sa njim i da rade na poboljšanju  braka u kome se osećala jako zapostavljeno, nije mogao da se otrgne stalnom razmišljanju o tome šta se sve dešavalo njemu iza leđa.

I na terapiji je sve vreme pričao o tome.  Mislila sam da je dobro da malo "olakša dušu", mada mi se učinilo da je njegova ljubomora preterana.  Pitala sam ga da li je nekada ranije osećao takvu ljubomoru.  Nije, rekao je, zato što i nije bilo razloga za to. Oženio se kada se dovoljno "izludovao", bio je u vezama sa dosta žena, a onda je rešio da se skrasi. Oženio se Violetom,  koja je bila veoma mlada, skromna i ne baš atraktivna. Mislio je da će ona biti dobra supruga i majka. Zavoleo ju  je, ali je posle nekog vremena počeo da se ponovo viđa i sa drugim ženama. Po njegovom mišljenju, to nije moglo da naruši bitno njihov brak. Pre godinu-dve, prestao je i sa time. Imao je puno problema na poslu i nije mu bilo do ljubavi, naročito ne do seksa. Imao je problema da postigne erekciju. Violeta je to razumela i nije mu zamerala, a sa drugim ženama sa kojima se viđao, najviše zbog seksa, je prekinuo kontakte.  Usredsredio se na posao, a onda je došlo do Violetine "izdaje".

Tokom dolazaka kod mene obavio je i sve zdravstvene pretrage, pregled kod urologa, i sve je bilo u redu. Uprkos tome, počeo je da koristi  "Cialis". Bilo mu je jako važno da baš u tom periodu ima dobre seksualne odnose sa Violetom  (za njega je to značilo da nema problema sa postizanjem erekcije).

U pozadini ovoga je bila njegova nesigurnost i izjednačavanje muževnosti sa sposobnošću da ima zadovoljavajuće seksualne odnose. To je bio i razlog prethodnih vanbračnih seksualnih avantura. Ljubomora koju je osećao u vezi sa Violetinim bivšim ljubavnikom je bila projekcija vlastite potrebe da se kroz seks sa drugim ženama oseća kao muškarac. Kada su se pojavili problem na ovom planu i kada je saznao za Violetinu vezu, to je bilo isuviše za njega.  Njegova nesigurnost je došla do punog izražaja.

Dragan je došao desetak puta kod mene. Kada se počela pojavljivati ova druga strana cele priče koja je ukazivala na dublje korene njegove bračne krize, prestao je da dolazi. Ljubomora u ovakvim slučajevima može biti adekvatna, ali i ne mora. Draganov strah nije bio povezan sa mogućnošću da izgubi Violetu, već sa njegovom nesigurnošću kao muškarca.

Violeta i njena odluka da bude u braku u kome ne može da se razvija kao ličnost je njen izbor. Izbor partnera nam najviše govori o nama samima. Za tango je potrebno dvoje. Ljubomora je veoma neprijatno osećanje koje možemo osećati u odnosu na nekoga do koga nam je stalo, koga volimo.

Kada nekoga volimo, želimo da budemo sa njim. Posle nekog vremena shvatamo da je nemoguće biti stalno zajedno, a posle još nekog i da ni mi sami ne želimo to. Ponekad imamo potrebu da budemo sami. Čak i kada se vezujemo na konfluentan način, kada nam se čini da je život bez voljene osobe nemoguć, ponekad, svesno ili nesvesno, poželimo da smo sami.

U situaciji u kojoj, po našoj proceni, postoji mogućnost da ostanemo bez voljene osobe, ali na taj način što će neka druga osoba (odnosno treća), da dovede do toga ona prestane da nas voli i da zavoli nju, osećamo ljubomoru prema toj trećoj osobi. Znači, o ljubomori se može govoriti sa stanovišta onoga ko je ljubomoran, sa stanovišta onoga zbog koga je neko ljubomoran i sa stanovišta "treće osobe".

Osoba koja oseća ljubomoru se ne oseća prijatno. Teško je nekada prepoznati kada je strah od gubitka voljene osobe na ovaj način adekvatan. I kada je adekvatan nije prijatan. Osoba zbog koje je neko ljubomoran se takođe ne oseća prijatno, ako zna za ljubomoru, osim ako ljubomoru ne doživljava kao dokaz ljubavi. Pa i tada posle nekog vremena počinje da oseća neprijatnost - ono što se u početku činilo laskavim postaje iritirajuće.

"Treća osoba", ako zna za ljubomoru i ukoliko je ljubomora adekvatna, tj. ukoliko je zaista došlo do emotivnog približavanja, ovu ljubomoru može doživeti na različite načine: kao neku vrstu svog uspeha, ali i kao potencijalni ugrožavajuci faktor, bilo po sebe, bilo po vezu koju želi da ostvari. Ukoliko je ljubomora neadekvatna, u smislu da se ne dešava nikakvo emotivno približavanje, može se desiti da se iznenadi mnogim dešavanjima u relacijama sa ovim osobama.

Ukoliko smo u bilo kojoj od ovih pozicija, najbolje što možemo da uradimo je da budemo svesni da smo odgovorni samo za svoja osećanja.

Ako volimo i plašimo se da ćemo izgubiti voljenu osobu zato što će ona zavoleti nekog trećeg, osećamo ljubomoru. Mi je "pravimo" tako što očekujemo da nas voli onaj koga mi volimo. Ali, to je naše očekivanje. A voljena osoba nije na ovome svetu da ibi spunjavala naša očekivanja.

Ako nekoga volimo, a on se plaši da će izgubiti našu ljubav zbog nekog trećeg, možemo videti kako se mi osećamo u vezi sa time. Možemo videti da li ima nečega što je do nas, a što navodi osobu koju volimo da oseća ljubomoru. Možda možemo promeniti nešto u svom ponašanju. Ali, u nekom trenutku možemo i sebe i nju podsetiti da je njena ljubomora njena stvar. Ako je ljubomora opravdana, odn. ukoliko smo zavoleli nekog drugog, to je u redu. Mi nismo na ovom svetu da ispunjavamo nečija očekivanja da ćemo ga voleti.

 

Danijela Stojanović, klinički psiholog i geštalt i EMDR psihoterapeut

 

 

Share

Dodatne informacije