Uloga psihologa u procesu kriminalističkog profilisanja

Share

Profilisanje predstavlja mentalno-logički proces koji putem analize, sinteze i evaluacije dokaza (o izvršiocu, mestu kriminalnog događaja i žrtvi)za cilj ima izradu profila, opštih i posebnih karakteristika izvršioca (motivacije, psiholoških prinuda, modus operandija). Za PSIHOportal piše Nemanja Popović dipl. psiholog spec. kriminalistike

Pre nego što odgovorimo na to šta je kriminalističko profilisanje, potrebno je da kažemo šta nije kriminalističko profilisanje. Kada kažemo profil, profil izvršioca krivičnog dela, ljudi obično pomisle na serijskog izvršioca, koji iza sebe ostavlja krvav trag i tuce leševa. Obično se profilisanje odnosi na nekakav uvid, sličan intuiciji ili predviđanju o tome kako izvršilac izgleda. Prvi profili odnosili su se na tzv. rasno profilisanje i predstavljali su odlike jedne nacije, tako je pismo poslato Kaliguli 30 tih godina opisivalo kako i zašto treba procesuirati Jevreje. Takva praksa se zadržala jako dugo bilo je dovoljno da dete nesta u vreme ili oko Pashe pa da za to bude optužen neko jevrejskog porekla. Drugi vid ranog profilisanja vezuje se za Malleus Maleficarum, službeni akt za progon veštica. Prvi profil za procesuiranje veštica sadržao je sledeće karakteristike: žena, živi sama, bez dece, poseduje kućne ljubimce, poseduje neki vid belega, poseduje znake koje može prepoznati samo inkvizitor... ovim profilom samo u Nemačkoj stradalo je oko 30 000 žena. U više naučno profilisanje ulazi se u XIXveku kada nastaje profil Džeka Trboseka od strane Dr Thomas Bonda, potom Langerov profil hitlera, itd.


Ono što danas odlikuje profilisanje je nekoliko grana profajlerskih škola koje se mogu podeliti u dve grupe: induktivno i deduktivno profilisanje. Induktivno profilisanje koristi saznanja iz postojećih, razrešenih slučajeva kako bi se napravio profil koji je u stvari prognoza ponašanja izvršioca. Od induktifnih škola razlikujemo nekoliko, prva je škola FBI, koja se zasniva na istraživanjima Bihevioral Science Unit-a u okviru FBI. FBI profili su orijentisani na podućnost i pokušavaju da suze br. osumnjičenih na jednu osobu. Osnovna greška ovih profila je što počivaju na malom broju ispitanika, i što su kategorije koje navode (organizovani vs dezorganizovani ivršilac) suviše opširne. Druga zamerka je pretpostavka da se motivacija izvršioca na mestu kriminalnog događaja ne razlikuje od njegove svakodnevne motivacije, što naravno demantuje niz slučajeva. U ovu grupu spadaju i škole atatističkog profilisanja, Dejvida Kantera i Rozma. Geografsko profilisanje se odnosi na odreživanje mesta boravka izvršioca na osnovu lokacija izvršenja krivičnih dela. Potrebno je napomenuti i prisutp dijagnostičkih evaluacije, gde profile izrađuju psihijatri ili klinički psiholozi. Osnovnoe zamerke u ovom pristupu su ne poznavanje pravna (forenzike) i kriminalističkih metoda.


Deduktivno profilisanje se zasniva na analizi pojedinačnih slučajeva, analizi dokaza i tragova gde se profil izrađuje za pojedinačan slučaj ili seriju. Ideja deduktivnog profilisanja je u tome da se suzi broj osumnjičenih, a ne da se istakne jedan izvršilac. Osnovna greška deduktivnog profilisanja je nekorišćenje znanja do kog su došli induktivno orijentisani profajleri. Sada donekle možemo definisati kriminalističko profilisanje, autor smatra da bi najprikladnija bila sledeća definicija: Profilisanje predstavlja mentalno-logički proces koji putem analize, sinteze i evaluacije dokaza (o izvršiocu, mestu kriminalnog događaja i žrtvi)za cilj ima izradu profila, opštih i posebnih karakteristika izvršioca (motivacije, psiholoških prinuda, modus operandija). Rezultat profilisanja je profil koji uvek mora biti u pisanoj formi.
Pitanje koje se samo nameće je ko može biti profajler: psiholog, kriminalista, psihijatar, član pregovaračkog tima MUP, itd. Idealan profajler, prema Američkoj Asocijaciji Profajlera je osoba koja ima minimum BA iz psihologije i neki vid forenzičke specijalizacije. Takođe, min 1000 sati kliničkog iskustva.


Šta je bitno za razvoj profilisanja na našem prostoru?


Prvo je potrebno naglasiti da profilisanje nije vezano isključivo za serijska ubistva i serijske slučajeve, iako to možda jeste prva asocijacija. Profilsanje može da pruži podršku inspektorima policije u vidu drugog pogleda na dokaze, razjašnjenja motivacije i psiholoških prinuda izvršioca. Takođe, profilisanje može obezbediti usmeravanje istrage na manji broj ljudi što u startu štedi resurse policije. Profilisanje se danas koristi za razjašnjenje slučajeva: seksualnog nasilja, terorizma, ritualnih ubistava.


Drugi problem koji se sam nameće je da li na našim prostorima postoje serijski izvršioci kakve viđamo u američkim filmovima. Bitno je na glasiti da su likovi kao Hanibal Lektor deo holivudske fikcije, koja podrazumeva izvršioce koji su preterano inteligentni, vešti, romantični, visoko edukovani, itd. Fasciniranost serijskim slučajevima nalazi se u slobodi koju oni prezentuju, inteligenciji, neuhvatljivosti, itd. S druge strane, na prostoru stare Jugoslavije od 40-tih na ovamo zabeleženo je bar 10 slučajeva koji su dovoljno monstruozni kao filmski.


Nabrojaćemo neke od njih: Miodrag Stole Trifunović (Fantom sa Zvezdare), Silvio Plut i Baba Anujka. Postoje dva faktora zašto serijski slučajevi nisu prepoznati na ovim prostorima, prvi faktor je ono što se naziva čikatilo sindrom, pojava da se pretpostavlja da su serijske ubice tekovina zapada i Amerike, što demantuje pojava serijskih izvršioca na ovim prostorima, kao i statiszika koja ukazuje da je br. izvršilaca srazmeran populaciji ljudi na ovim prostorima. Drugi faktor je tip klasifikacije, kod nas se višestruki izvršioci ne nazivaju serijskim već povratnicima. Slučaj Paravinja to dovoljno dobro opisuje, gde izvršilac (serijski silovatelj) menja svoj modus operandi i pored silovanja vrši i ubistvo.
Bilo kako bilo, da li serijska ubistva postoje ili ne, psihološka evaluacija dokaza (profilisanje) nije pitanje izbora ona se nameće kao potreba. Autor smatra da profilisanje treba da bude proces u koji pored psihologa moraju biti uključeni iskusni kriminalisti, kao kriminalistički tehničari i forenzičari.


Nemanja Popović dipl. psiholog spec. kriminalistike

Share

Dodatne informacije